zaštita životne sredine
12/12/2010
Estrih i vlaga - isušivanje ili zatvaranje
Isušiti ili zatvoriti vlagu u estrihu? Jedno od najčešćih pitanja u situaciji kada je potrošeno svo vreme ili su prekoračeni rokovi zbog nepredviđenih dodatnih radova ili nepoštovanja uslova i tehnoloških smernica u pripremi i izradi estriha. Nažalost često se oslanjamo na metode iz gore navedenog pitanja i primenjuju se kao kurativne metode, umesto da se posveti odgovarajuća pažnja izradi estriha već u početnoj fazi i u odgovarajućem terminu. Na sledećim stranicama ćemo izneti naša iskustva i znanja.
Poslednjih desetak godina obeležene su ubrzanom gradnjom poslovnih i stambenih objekata ili adaptacijama gde se traže sve kraći rokovi za izvođenje radova i postavljanje završnih podnih obloga, koje su manje ili više osetljive na previsok ostatak vlage ili na pojavu pukotina i njihovo prenošenje na završnu podnu oblogu. Na kraju, rezultat takve ubrzane gradnje i/ili nekorišćenje specijalnih hidrauličkih veziva i/ili njihova neadekvatna primena su često uzrok reklamacija.
Izrada estriha
U situaciji gde se traže kratki rokovi gradnje, najčešće su polagači završnih podnih obloga pod velikim pritiskom sa jedne strane od investitora i kratkim rokovima za pripremu podloge i postavljanje završne obloge i sa druge strane nedovoljno suvim estrihom. Poštovanje rokova često prisiljava podopolagače da počnu sa polaganjem obloga osetljivih na previsok ostatak vlage u estrihu (parket, guma, linoleum, PVC...). Prema EU standardima, najviša dozvoljena vlaga u podlozi kod polaganja završnih elastičnih podnih obloga i parketa ograničena je na 2%, odnosno na 1,8% u slučaju podloga sa podnim grijanjem. Da bi zadovoljili tako strogo propisane uslove za ugradnju obloga osetljivih na previsok ostatak zaostale vlage u estrihu došlo je do razvoja novih vrsta veziva koja omogućavaju izvođenje estriha spremnih za oblaganje bilo koje vrste podne obloge u vrlo kratkom vremenu. Danas na tržištu postoji niz proizvođača koji proizvode specijalna hidraulička veziva koja zahtevaju radi svojih specifičnosti strogo pridržavanje uputstava primene i ugradnje u ne uvek idealnim uslovima (23°C i 50% r.z.v.).

Odabir komponenti
Za izvođenje estriha na bazi brzosušećih/vezujućih veziva je u osnovi sastavljen od tri osnovne sirovine:
 hidrauličkog veziva sa dodatkom hemijskih reaktivnih sastojaka koji ubrzavaju njihovo vezivanje i sušenje;
 agregat odgovarajuće granulacije u skladu sa standardizovanim zahtevima i preporukama proizvođača veziva;
 količini potrebne vode u mešavini koja omogućava odgovarajuću konzistenciju mešavine za njenu ugradnju.
Odabir i kvaliteta specijalnih hidrauličkih veziva koja su prisutna na tržištu znatno utiče na vreem sušenja i vezivanja. Pri tome treba upozoriti da mešanje različitih vrsta specijalnih hidrauličkih veziva međusobno ili sa portland cementom nije dozvoljeno.
Potrebna količina veziva i vode za mešanje u velikoj meri zavisi od vrste i krupnoće zrna agregata primenjenog za izradu estriha.
Drobljeni agregati imaju u poređenju sa rečnim iste granulacije znatno veću specifičnu površinu zrna (k - vrednost) i zbog toga zahtevaju veću količinu cementne paste. Isto tako povećan udeo finijih frakcija kod mineralnog agregata zbog veće specifične površine treba da ima veću količinu cementne paste. Obe ove karakteristike se odražavaju na kvalitativne osobine estriha. U svakom slučaju najbolji rezultati se postižu upotrebom rečnog pranog agregata, granulacije 0 do 8 mm, odgovarajuće raspređenih udela raznih frakcija agregata. Kako je već spomenuto bitna stavka je i čistoća agregata, odnosno prisustvo različitih primesa (mulj, drvo, ugalj...). Pri tome bi trebalo uvažavati DIN 18560/1 ˝Estrisi u gradjevinarstvu˝ koji preporučuje granulaciju zrna 0 do 8 mm u području 3 granulometrijske krive prema DIN 1045.

Priprema mešavine
Mešavinu za estrihe na bazi specijalnih hidrauličkih veziva je moguće kvalitetno pripremiti samo mašinskim postupkom, korišćenjem mašina za mešanje i transport mešavine vlažne i plastične konzinstencije. Priprema u mešalicama za beton dolazi u obzir samo u izuzetnim slučajevima i na odgovarajući način, dok se ručno mešanje apsolutno odbacuje. To je bitno jer specijalna hidraulička veziva sadrže plastifikatore za snižavanje potrebne količine vode u mešavini, odnosno w/c faktora, i dodatke za kontrolisano skupljanje. Za neka od specijalnih veziva je potrebno i duže vreme mešanja da bi se dodaci aktivirali, što nam omogućava lakši transport i ugradnju mešavine.
Zato kod pripreme takvih mešavina za estrihe moramo da budemo posebno pažljivi pri dodavanju vode, jer se prava konzistencija postiže tek posle nekoliko minuta mešanja i zato se sa dodavanjem vode na samom početku mešanja ne smemo preterivati. Ponekad se može dogoditi da je sadržaj vode u samom agregatu veći od potrebnog za pripremu mešavine, zato je preporučljivo da se iz pranih agregata suvišna voda pre pripreme mešavine za estrih iscedi i da se pri skladištenju agregat zaštiti od padavina.

Ugradnja i površinska obrada
Pri ugradnji mešavina za izradu brzosušećih/vezujućih estriha na bazi specijalnih hidrauličkih veziva potrebno je da se poštuju deklarisana vremena primene mešavina. Da bismo izbegli probleme zbog prebrzog vezivanja važi preporuka da se veziva i agregat u letnje vreme pri visokim temperaturama skladište u hladu i da se za pripremu mešavine koristi hladna voda. Isto tako se preporučuje da se transportne cevi, koje su najčešće crne boje, zaštite od direktnog uticaja sunca.
Sam postupak ugradnje i površinske obrade brzosušećih/brzovezujućih estriha je isti kao pri uobičajenim cementnim estrisima. Pre svega je važno njegovo odgovarajuće kompaktiranje za vreme ugradnje zbog postizanja homogene mase po celoj dubini. Za površinsku obradu se koriste mašine (tzv. helikopteri) ili se površina obrađuje ručno pomoću gladilica.
Posebno bi želeli da upozorimo da navlaživanje površine vode zbog lakšeg zaglađivanja nije dozvoljeno, što se često u praksi može uočiti. Isto tako nije dozvoljen suvi posip veziva po obrađenoj površini estriha. Time izvođač radova upotrebom ovih nedozvoljenih postupaka olakšava rad u smislu vizualno lepše obrađene, glatke i čvršće površine ali nije svjestan da je time bitno usporio izlazak suvišne vode koja ostaje u estrihu (zaostala vlaga) i tek sa vremenom iz njega izlazi.

Nega i klimatski uslovi
U slučaju potrebnog negovanja površine estriha na bazi specijalnih hidrauličkih veziva (visoke temperature, direktni uticaj sunca, promaja...) nikada ne treba koristiti tzv. mokru negu, navlaživanjem površine vodom a estrih kad je prohodan treba prekriti polietilenskom folijom.
Temperature primerene za rad su između +5°C i +35°C. Niske temperature, pre svega u zimskom vremenu i kišnim i snežnim periodima, kada je relativna vlažnost vazduha veća od 70%, produžavaju vreme sušenja i vezivanja specijalnih hidrauličkih veziva za estrih.

Mikroklimatski uslovi
Osim gore spomenute nege i klimatskih uslov, bitno je napomenuti da se u zatvorenim prostorima koji se ne provetravaju, a u kojima se izvode i drugi završni radovi sa materijalima koji se pripremaju ili zadržavaju vodu, vreme sušenja estriha se produžava. Sve gore navedene činjenice, izvođači građevinskih radova mora da uvažavaju kod izrade operativnih planova izgradnje. Na građevinama na kojima je polaganje završnih podnih obloga na osnovi operativnog plana predviđeno kasno u jesen, zimi ili u rano proljeće, kao što su pokazala brojna iskustva prije polaganja, korisno je uključiti sistem grijanja. Na taj se način kod redovnog provetravanja prostora sušenje estriha znatno ubrzava.
Dakle, osim pravilne pripreme odabira agregata i pravilnog doziranja vode, i na kraju ugradnje estriha, potrebno je omogućiti estrihu da se osuši, u uslovima kada nije 23°C i 50% rel.vl.vazduha.
Prisilno isušivanje
Često sva nastala zakašnjenja za vreme gradnje mora da se nadoknade izvođači završnih radova. Zbog toga se traže sva moguća rešenja kako bi se silom ubrzalo sušenje estriha i tako omogućilo polaganje završnih podnih obloga. Često se u prostore postavljaju grejači vazduha na naftu ili plin, čiji je učinak kontra produktivan. Jer, osim toplotne energije koja zagreva vazduh, proizvod zagrevanja i i znatna količina vodene pare, što se može videti na orošenim staklima, a pre svega rezultati izmerene vlage u podlozi koja je u pravilu viša od izmerene pre početka prisilnog grejanja! Prisilno isušivanje estriha sa električnim kaloriferima i/ili centralnim grejanjem, je zantno efikasnije. Ipak, za ubrzano isušivanje nije dovoljno samo povišena temperatura u prostoru, već i kontrolisano provetravanje prostora. U tu svrhu koristimo klasične merne naprave (tzv. vlagomeri). Pomoću njih jednostavno uočimo kada je vazduh prostorije zasićen vlagom, kao i kada ga je potrebno zameniti svežim koji će biti sposoban da apsorbuje novu količinu vlage.
Najbolje rešenje za prisilno isušivanje estriha je upotreba isušivača vazduha koji deluju na principu toplotne pumpe. Tako se efikasnoi suši vazduh u prostoru, time posredno estrih i zidovi. Iskustva iz prakse pokazuju da je kod pravilnog odabira i upotrebe isušivača vazduha u roku od dve sedmice moguće sniziti udeo preostale vlage u estrihu od 3% na 2,5%, pa čak i više.
Uopšteno važi da je ravnotežna vlaga klasičnog cementnog estriha u centralno grejanim prostorima od 1,5% do 1,7% (težinski). To znači da će estrih, koji je za vreme polaganja parketa sadržao 3% vlage, vremenom izgubi 1,5% do 1,3% vlage. Ako je zapreminska masa estriha oko 2.000 kg/m3 kod debljine od 5 cm, imati će težinu od 100 kg/m2, što znači da će svaki m2 estriha izlučiti 1,3 do 1,5 litara vode koja će prelaziti u parket.

Zatvaranje vlage u estrihu
Kao druga najčešće primenjivana metoda za rešavanje problematike kod loše izvedenih i negovanih estriha upotreba epoksidnih ili poliuretanskih premaza (prajmera), koji zahvaljujući svojim svojstvima imaju višestruku primenu. Od zatvaranja vlage, učvršćivanja estriha i kao protivprašni premaz pre upotrebe epoksi-poliuretanskih lepkova.
U osnovi se dele na epoksidne koji su po pravilu uvek dvokomponentni i na poliuretanske koji se poslednjih godina proizvode kao jednokomponentni, zahvaljujući novim tehnologijama. Kod primene jednokomponentnih poliuretanskih prajmera vlaga iz podloge i vlaga iz vazduha imaju ulogu katalizatora koji služi za njihovo vezivanje.
Druga podela je na proizvode u rastvaraču, što u pojedinim slučajevima ima potrebnu ulogu kod učvršćivanja estriha, jer su zahvaljujući rastvaraču sposobni da duboko prodiru u strukturu estriha i da ga učvrste. Njihov nedostatak je velika količina rastvarača koji ima loš uticaj na okolinu i na izvođače, kao i na kraju za krajnje korisnike prostora. Da bi se podloga obrađena prajmerom na bazi rastvarača nadogradila sa lepkom na epoksi-poliuretanskoj bazi potrebno je površinu poslednjeg premaza posuti čistim i suvim kvarcnim peskom krupnije granulacije jer je preporučljivo radova nastaviti tekv posle vezivanja smole a tad nije moguće na samu smolu naneti epoksi-poliuretanski lepak i očekivati da će dobro da veže za smolu na bazi rastavrača. Razlog toj pojavi je veći ili manji udeo otapala koji bi u ranoj fazi vezivanja mogao negativno da utiče na epoksi-poliuretanske lepkove i da dovede do odvajanja podloge.
Drugi tip prajmera je bez rastavrača i njih možemo svrstati u grupu ECO proizvoda. Potpuno su bez prisustva rastvarača odnosno sadrže 100% suve materije, tj. sve ono što nanesemo na podlogu (valjkom ili četkom) i ostaje na podlozi, što rezultuje manjom potrošnjom nego kod prajmera u rastavraču. Prednosti takve vrste prajmera je i u tome što ih nije potrebno posipati kvarcnim peskom za nadogradnju sa epoksi-poliuretanskim lepkovima i primereni su za korišćenje hipoalergenim osobama. Otvoreno vreme za nadogradnju iznosi i po nekoliko dana nakon izvođenja poslednjeg sloja. No ne treba očekivati ˝čuda˝ pri primeni prajmera, jer imaju i neka ograničenja, a to su količina zaostale vlage u estrihu i debljina estriha, a ne smemo zaboraviti i na veličinu prostora. Sve spomenute veličine su u uskoj ili direktnoj vezi, tako da ovu metodu u nekim slučajevima nije moguće primeniti, nego je potrebno pričekati ili prirodno isušivanje do neke prihvatljive vrednosti procenta vlage ili primeniti metodu isušivanja vlage, pa tek onda zatvarati vlagu na odgovarajući način.
Poslednje redove ovog članka posvetili bi parketarima, i ukratko izložili šta se događa sa drvenom podnom oblogom postavljenom na nedovoljno suvi estrih, pogotovu u situaciji kad je završno obrađen lakom za parkete. Spomenuli bi sve veću rasprostranjenost i upotrebu ulja i voskova na prirodnoj osnovi za parkete, jer daju najprirodniji izgled drveta i pozitivno deluje na klimu u prostoru i na samo ponašanje drveta (otvorena struktura, pore drveta) čime je osigurana kontinuirana regulacija vlage u drvetu i estrihu koji su u neposrednom kontaktu i konačno u prostoru.

Odgovor parketa - širenje i skupljanje
Dozvoljena vlaga u parketu prema novim standardima iznosi 9±2%. Zapreminska masa potpuno suvog hrastovog parketa je oko 630 kg/m3, što znači da klasični parket debljine 22 mm optereti podlogu sa 13,86 kg/m2. Teorijski gledano, ako bi se sva izlučena voda iz estriha pre pomenutih 1,5 l/m2 zadržala u parketu, njegova bi se vlaga povećala za oko 11%, što znači sa 9% na 20% i širenje parketa u poprečnom smeru za oko 3 cm/m1. No, činjenica je da celokupno izlučenu vodu ne apsorbuje parket, već se uspostavlja ravnotežni odnos. Ako parket polažemo na "riblju kost" ili mozaik, njegovo širenje se pravilno raspoređuje u svim smerovima pa je tako za 50% manje u poprečnom smeru, nego kod polaganja parketa na "brodski pod".

Lak za parket - poklopac na loncu sa vodom
Kako vlaga iz estriha prelazi u parket, koja je brzina prelaska i kakvi su tačni ravnotežni odnosi, još nije potpuno istraženo. Te konstatacije bile bi svakako dobra osnova za odabir pravog trenutka lakiranja parketa, kada je uravnotežena vlaga u sistemu estrih - parket. Poznato je da pri relativnoj vlažnosti vazduha od 50% odgovara vlaga parketa od 9,5% i vlaga cementnog estriha od oko 1,7% (detaljni podaci su u tabeli ravnotežnih odnosa). Zato bi najprimerenije bilo da se lakiranje izvodi kod tačno takvih uslova. Napred opisani teorijski primer upijanja vode iz estriha u praksi se vrši sporo. Deo apsorbovane vlage parket pušta dalje u prostor tako da se nikada ne postigne teorijski sadržaj vlage u parketu. Ako na estrih sa previsokim ostatkom vlage iznad 2% položimo parket i odmah ga prelakiramo vremenom će se pojaviti barem dva problema, posebno kod tanjih i previše suvih parketa.
Prva moguća greška je širenje parketa i njegovo dizanje. Često se ta greška pojavi kod prvog uključivanja centralnog grejanja, jer toplota prouzrokuje ubrzano oslobađanje vode iz estriha prema parketu. Voda se zaustavlja kod prve prepreke lakirane površine parketa. Ako je prostor manjih dimenzija i razmak između položenog parketa i zida dovoljan za njegovo širenje, parket će u prvoj fazi izgledati skoro idealno (neznatno koritanje). Već nakon jedne godine može se očekivati uravnoteženje vlage u sistemu vazduh - estrih - parket, a s tim u vezi i skupljanje parketa, njegovo odljepljenje i pukotine. Ako položimo parket na podlogu sa previsokim ostatkom vlage iznad 2%, morali bismo da lakiranje parketa odložimo za sledeću sezonu grejanja. Previsoki ostatak vlage u estrihu, osim širenja i skupljanja parketa, njegovog odlepljivanja itd. uzrokuje njegovo truljenje i neugodan miris u prostoru.
I na kraju kad uzmemo sve do sada gore rečeno dolazimo do jedinog ispravnog odgovora na pitanje na samom početku ovog teksta, a to je da u svakom slučaju treba izbegavati naknadne ispravke i posvetiti svu pažnju pravilnoj pripremi i ugradnji estriha. Uzimajući u obzir sve neželjene posledice koje smo spomenuli u slučaju zatvaranja vlage ali i na cenu i dugotrajnost sušenja kod prisilnog isušivanja, lako dolaze do izražaja sve prednosti specijalnih vrsta veziva. SM

Tekst možete pročitati i u reviji Svet Mapei br 6 ili preuzeti pdf fajl ovde
Estrih i vlaga
Mapei SRB d.o.o. Save Kovačevića bb - 11 309 Leštane Beograd - Tel +381 11 8036 150, 8036 166 - Fax +381 8036 285 - office@mapei.rs
www.lexicon.it