Rekonstrukcija Karađorđeve ulice

Projekat rekonstrukcije

Beograd je 1894. godine postao jedan od prvih evropskih gradova sa električnim tramvajskim saobraćajem. Od prvih dana razvoja tramvajske mreže do danas, Karađorđeva je bila i ostala jedna od najznačajnijih trasa u gradu. Godine devastacije teretnim saobraćajem ostavile su traga na uličnom zastoru.

Krajem 2018. godine, počela je sveobuhvatna rekonstrukcija tramvajske pruge i kolovoza, na potezu od Brankovog mosta do Pariske ulice, u kojoj je učestvovao i Mapei kao dobavljač. Izvedeni radovi su deo većeg projekta koji predviđa proširenje trotoara na izgrađenoj strani ulice, koji bi trebalo da postanu pešačke staze sa drvoredima, čime bi se otvorile mogućnosti za razvoj komercijalnih sadržaja u prizemlju objekata. Predviđeno je i uređenje pripadajućih parkovskih površina, promenade i biciklističkih staza uz reku, kao i izgradnja novog terminala za turističke autobuse. Tokom rekonstrukcije urađena je i potpuno nova kanalizaciona i vodovodna mreža a najznačajnija saobraćajna izmena je potpuna zabrana teretnog saobraćaja.

  

Izrada novog tramvajskog koloseka

Projekat je predvideo potpuno uklanjanje postojeće tramvajske kolosečne ispune, završnih slojeva kolovozne konstrukcije na saobraćajnici, kao i kompletno rušenje postojećih pešačkih površina. Tramvajske šine pomerene su bliže reci, čime je dobijen prostor za proširenje trotoara. Po projektnoj dokumentaciji, tramvajska baštica je izrađena sa zastorom od granitnih kocki, preko mikroarmirane cementno betonske ploče debljine d=30cm. Pored tramvaja, preko pojedinih delova baštice prelaze i putnički automobili, gradski i turistički autobusi, zbog čega je bilo neophodno zadovoljiti najstrože kriterijume za izbor vezivnih materijala, koji su morali da obezbede dugotrajnost rešenja i visoku mehaničku čvrstoću.

Zbog svog značaja za funkcionisanje saobraćajne mreže grada, rekonstrukcija ulice morala je da se završi u zadatom roku, pa je veoma bitan kriterijum za izbor materijala bila i jednostavna i brza ugradnja. Kamene kocke su polagane na sazrelu betonsku podlogu u sloju pripremljenog visokokvalitetnog maltera MAPESTONE TFB 60 koji se koristi za izradu podložno-veznog sloja za polaganje pločnika od prirodnog kamena na trgovima, kolovozima, trotoarima, pešačkim prelazima, kružnim tokovima i drugim visokofrekventnim površinama. Zadovoljava kriterijume za upotrebu na površinama koje su izložene značajnim ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja, a gde se javlja velika zasićenost vodom (klase izloženosti XF3 i XF4) gde spadaju i saobraćajnice poput ove, koje se zimi posipaju solju. Pre ugradnje kocki, betonska podloga je kvašena do zasićenja (mat vlažna površina).

Kocke su polagane u pripremljen podložno-vezni sloj, a u istom danu zalivane malterom za fugovanje MAPESTONE PFS 2, po principu „sveže na sveže”. Neposredno pre fugovanja, kamene kocke je bilo potrebno nakvasiti radi bolje hidratacije maltera, a takođe očistiti spojeve, ukloniti eventualni višak vode i nevezane delove podložno-veznog sloja. Nakon nalivanja maltera MAPESTONE PFS 2 u fuge primenjen je postupak čišćenja vodom pod pritiskom i širokom gumenom lopaticom. Kolovozne površine ugrađivane sistemom Mapestone prohodne su za pešački saobraćaj posle samo 12—24 sata, a za kolski saobraćaj posle 7 dana, pri temperaturi od +20 °C.

Zahvaljujući jednostavnom nanošenju proizvoda MAPESTONE TFB 60 i MAPESTONE PFS 2, kompletan posao je izveden u roku od 25 dana, što je za investitora bilo od velikog značaja kako bi saobraćajnica bila otvorena za saobraćaj u predviđenom roku. Ovim je, po prvi put, na nekoj od visokofrekventnih saobraćajnica u Srbiji polaganje zastora od kamenih kocki izvedeno na podložno-veznom sloju od tzv. gotovih maltera. Ukupna površina zastora od kamenih kocki je bila oko 2.300 m2 na deonici dužine blizu 700 m.