Objavljeno u Svet Mapei br. 32 - 3.10.2023.
PODRŠKA KOMPANIJE MAPEI TRANSFORMIŠE LIKOVNU GALERIJU KOLARČEVE ZADUŽBINE
Ilija Milosavljević Kolarac, neizbrisivi protagonist srpske istorije i kulture, ostavio je dubok trag svojim nesebičnim doprinosom srpskom narodu. Njegova predanost podizanju kulture i obrazovanja ostavila je nasleđe koje i danas svetli kao inspiracija i temelj srpskog intelektualnog razvoja.
Testamentom iz 1878. godine Kolarac je učinio izuzetan gest, ostavljajući svoj imetak srpskom narodu, s vizijom da se podstakne napredak u oblastima nauke i kulture. Njegova filantropska inicijativa omogućila je i osnivanje Književnog fonda, podržavajući razvoj književnosti i objavljivanje književnih dela na srpskom jeziku.
U samom srcu Beograda, njegova zadužbina, arhitektonsko remek-delo delikatne estetike, simbolizuje predanost obrazovanju i kulturi. Zgrada Kolarčeve zadužbine, podignuta 1932. godine, prostire se na površini od 4.500 m2 i predstavlja epicentar kulturnih prestoničkih dešavanja. Arhitektu Petra Bajalovića krasio je osećaj za arhitektonske suptilnosti, pri čemu je prvo oblikovao koncertnu dvoranu. Zgrada Zadužbine je svečano otvorena uz spektakularni koncert Beogradske filharmonije 4. februara 1932. godine. Primenjena su najsofisticiranija naučna saznanja o akustici tog doba, što i danas Veliku dvoranu čini ne samo najakustičnijom salom za muzičke izvedbe u Beogradu, već i šire.
Likovna galerija Kolarčeve zadužbine osnovana je 1964. godine, i sa izložbenim i prodajnim delom predstavlja jedan od najprestižnijih umetničkih prostora u Beogradu. Izložbeni deo koristi se za klasične likovne postavke, kao i za sve vrste multimedijalnih prezentacija. Tokom avgusta je realizovana rekonstrukcija Likovne galerije, pri čemu su za potrebe ovog projekta korišćeni Mapei materijali.
„Usled dotrajalosti završnih slojeva zidova javila se potreba za sanacijom i adaptacijom. Kako bi radovi bili što kvalitetnije urađeni, bilo je potrebno doći do zdravih površina zidova i plafona, struganjem gleta i kreča. Posle toga je nanesen sloj građevinskog lepka KERABOND T, sa utiskivanjem staklene mrežice MAPETHERM NET 145, kako bi se zidovi poravnali, smanjile nepravilnosti i neutralisale postojeće mikorprsline. Ovako pripremljena i osušena podloga je potom pregletovana i okrečena visokokvalitetnom vodoperivom bojom na vodenoj bazi DURSILITE. Boja ima izuzetnu pokrivnu moć zbog visokog sadržaja akrilnog veziva.
Za sanaciju spoljnog dela fasade upotrebljeno je specijalno sredstvo za impregnaciju mineralnih površina Antipluviol S. Zahvaljujući primeni ovog sredstva biće zaustavljeno dalje širenje kapilarne vlage, koja se pojavljivala u jednom od uglova unutar galerije. Radovi koji su prethodili završnim, bile su intervencije na elektro instalaciji, kako bi se sakrili kablovi unutar zidova. Zidovi su oštemovani, a 26 m kabla je ukopano unutar njih. Kompletiranje adaptacije prostora izvršeno je nabavkom i postavljanjem konzola za napajanje šinske rasvete (8 komada), kao i izradom instalacije i postavljanjem priključnih kutija parapetnih razvoda u dužini 2 x 30 cm, sa po 2 energetska i 2 računarska priključka za potrebe instaliranja brojača posetilaca. Posle svih prethodnih intervencija dobijen je nov, moderan i osvežen prostor, prijatan za posetioce i spreman za nove izlagače,“ izjavili su iz firme Grading, koja je izvodila radove na rekonstrukciji prostora.
U Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine do sada je održano više od 20.000 koncerata i nastupilo oko 15.000 solista, više od 4.000 ansambala sa oko 2.000 dirigenata, uz godišnju posetu veću od 100.000 ljudi. Koncerti održani u Velikoj dvorani predstavljaju svojevrsnu muzičku istoriju Evrope. U programima Kolarčevog narodnog univerziteta, odnosno Predavačkog centra, učestvovali su mnogi znameniti književnici, poznati stvaraoci iz sveta nauke i umetnosti, čuveni profesori univerziteta. Centar za nastavu stranih jezika najstarija je škola stranih jezika u Srbiji, osnovana 1933. godine, dok je katedra za engleski jezik preteča iste katedre na Beogradskom univerzitetu. Kolarac Art bioskop afirmiše filmsko i video stvaralaštvo u funkciji obrazovanja i promocije umetnosti i nauke, dok biblioteka poseduje bogatu kolekciju starih i retkih naslova. Zbirka umetničkih dela Kolarca broji preko 150 radova iz XX i XXI veka.
Ilija Milosavljević rodio se 1800. godine u selu Kolari kod Smedereva, zbog čega je dobio nadimak Kolarac. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, potom se preselio u Vršac, gde je radio u trgovini i učio posao. Godine 1817. put ga je doveo u Beograd, gde je postao trgovački kalfa. Oženio se Sinđelijom, kćerkom trgovca Milutina Radovanovića, kod koga je radio, a prvu radnju otvorio je u današnjoj Dubrovačkoj ulici. Od 1828. u Pančevu je počeo da trguje svinjama.
Sa ženom 1854. godine postaje član Matice srpske, jer ga je interesovala književnost i prosveta, i investira u štampanje knjige „Grof od Monte Hrista“ Aleksandra Dime. U Beograd se vratio 1856. godine, posle smrti Sinđelije, kada je započeo trgovinu solju i šalitrom. Na poziv Svetozara Miletića je 1861. godine dao prilog za osnivanje Srpske pravne akademije u Novom Sadu, čijim sredstvima je upravljala Matica srpska. Godine 1878. bio je optužen i osuđen za veleizdaju, za učešće u Topolskoj buni, zbog čega je proveo nekoliko meseci u zatvoru. Ubrzo po izlasku na slobodu, zbog ugroženog zdravstvenog stanja, preminuo je 6. oktobra 1878. godine.
„Neizmerno sam srećan i zahvalan što je svetski poznata kompanija Mapei prepoznala značaj najstarije kulturno-obrazovne zadužbine u Srbiji, koja se samostalno finansira i opstaje gotovo vek i po."
,,Osnovan sa ciljem da publici i posetiocima pruži obrazovanje i profesionalno usavršavanje i da je oplemeni izuzetnim umetničkim programom, Kolarac je u narodu stekao epitete hrama kulture i muzike, a svojim istrajnim delovanjem utkao se u najviše vrednosti globalne kulture, umetnosti i obrazovanja. Na taj način je Kolarac, prešavši tako dug i neobično buran put, postao udžbenik ne samo istorije nego i civilizacijskih vrednosti vekova iza nas. Kompanija Mapei je prepoznala taj značaj i pružila nam je ruku da zajedno ispisujemo istoriju kulture i u budućnosti. Naš prvi zajednički poduhvat je uređenje prostora Galerije likovnih umetnosti, u kojoj se tokom godine održi dvadesetak izložbi pre svega mladih, ali i renomiranih umetnika. Od ove godine Galerija postaje mesto i važnih međunarodnih koprodukcija savremene vizuelne umetnosti. Prva izložba u rekonstruisanoj Galeriji otvorena je 21. avgusta ove godine izložbom našeg poznatog slikara Bate Price."
"Naši snovi koji se pretaču u detaljne, kreativne planove usmereni su ka daljem unapređenju Zadužbine, jer kompleks koji postoji preko 90 godina i bliži se prvom veku postojanja, zaslužuje da ga pripremimo za naredni vek. Projekat rekonstrukcije i uređenja Zadužbine će se nastaviti u celokupnom unutrašnjem prostoru, koji se mora privesti standardima novog doba. Za taj posao smo pozvali najbolje svetske, ali i lokalne kompanije i pojedince, koji su se rado odazvali ovom izazovu. Zadužbina Ilije M. Kolarca je prometej i svedok velikih društvenih kretanja i promena, brojnih istorijskih događaja, ali nikada nije skrenula sa svog puta i time je očuvala svoje ime i svoj globalni renome“, rekao je za Svet Mapei Aleksandar Peković, upravnik Zadužbine Ilije M. Kolarca.
Pitajte MapeiPišite nam, pronađite prodajno mesto ili kontaktirajte predstavnika prodaje
