Čuvar kulturnog identiteta

Postoje objekti koji nisu samo građevine, već postaju deo istorije i simboli grada. Avalski toranj je upravo to za Beograd. Godinama nakon NATO bombardovanja, tokom kojeg je srušen, bilo je neobično prilaziti gradu bez prepoznatljive siluete na obroncima Avale. Iako je sigurno postojala mogućnost za drugačiji, moderniji pristup, odlučeno je da novi toranj bude podignut po originalnom projektu. Rekonstruisani toranj svečano je otvoren 2010. godine. Za ovaj zahtevni inženjerski poduhvat korišćeni su Mapei proizvodi, pri čemu je kompletna količina betona spravljena sa superplastifikatorom DYNAMON SX, a lepkovi za kamen su doprineli trajnosti i kvalitetu završnih radova.

Legat „Atelje Petra Lubarde“ predstavlja vrednu zbirku materijalnih i kulturnih dobara koje je čuveni srpski i jugoslovenski likovni umetnik darovao Gradu Beogradu. Zahvaljujući intervenciji Kuće legata i gradskih službi, sačuvan je i konzerviran celokupan likovni materijal, a kuća u kojoj je ovaj akademik živeo do svoje smrti 1974. godine potpuno je rekonstruisana 2012. godine. Izazovi dotrajalosti objekta prevaziđeni su modernim tehničkim rešenjima, uključujući hidroizolaciju, presecanje kapilarne vlage, izradu estriha, postavljanje parketa, lepljenje i fugovanje keramičkih pločica.

Delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, muzej je počeo sa radom 20. oktobra 1965. godine. Zbog adaptacije zatvoren je 2007, a nakon desetogodišnje pauze ponovo otvoren za javnost simbolično 20. oktobra 2017. godine. Ova zgrada, prepoznata kao jedan od značajnih primera muzejske arhitekture u svetu, proglašena je 1987. godine za kulturno dobro i kao takva je zaštićena kao deo nacionalnog nasleđa.

Tokom rekonstrukcije, na različitim pozicijama korišćeni su Mapei proizvodi prilagođeni specifičnim zahtevima projekta. Estrisi su izvedeni sa specijalnim brzosušećim vezivom TOPCEM, dekorativne cementne obloge realizovane su proizvodom ULTRATOP LOFT F, dok je za podove u depoima u suterenu korišćen samorazlivajući epoksidni sistem MAPEFLOOR 33, koji je obezbedio trajnu i otpornu površinu.

Međunarodno Bijenale arhitekture u Veneciji jedno je od najznačajnijih dešavanja u svetu arhitekture, mesto gde se postavljaju pitanja, preispituju koncepti i promišlja budućnost prostora u kojem živimo. U okviru 15. Bijenala, održanog 2016. godine pod kustoskim vođstvom čuvenog čileanskog arhitekte Alehandra Aravene, Srbija je nastupila u svom stalnom paviljonu u parku Đardini, predstavljajući se prostornom instalacijom snažnog vizuelnog i simboličkog izraza. Glavni deo izložbe činila je monumentalna instalacija koja je prikazivala trag broda na površini vode – zamrznuti trenutak koji metaforično oslikava stanje lebdenja između dve stvarnosti: sna i jave, nade i izazova, ovde i tamo. To je bio poetski komentar svakodnevice tima mladih arhitekata. Kako bi se podržala specifična prostorna instalacija, primenjen je epoksidni podni sistem – rešenje koje je omogućilo ravnu, glatku i reflektujuću površinu, dodatno pojačavajući ambijentalni doživljaj i simboliku same postavke.

Kulturna baština ne obuhvata samo monumentalne zgrade i spomenike, već i celine koje čuvaju duh grada, sećanja zajednice i priče iz svakodnevnog života. Jedna od takvih lokacija jesu i legendarni košarkaški tereni na Malom Kalemegdanu u Beogradu, mesto neodvojivo od beogradske i srpske sportske istorije, ali i važan punkt društvenog i kulturnog života prestonice.

Krajem leta 2023. godine realizovan je projekat rekonstrukcije otvorenih košarkaških terena KK Partizan, koji je privukao pažnju javnosti ne samo zbog sportske važnosti, već i zbog originalnog vizuelnog izraza. U inicijativi kompanije Red Bull, a prema kreativnom rešenju dizajnerskog tima Braća Burazeri, tereni su dobili savremen izgled koji oslikava duh modernog Beograda.

Ovaj prostor odiše snažnim rivalstvom između gradskih timova i strašću prema košarci, koja je duboko ukorenjena u krvi mnogih generacija. Terene ne doživljavaju samo kao mesto za igru, već kao mesto na kojem se ostavlja srce, u gradu i zemlji gde je košarka mnogo više od sporta.

U rekonstrukciji su korišćeni i Mapei sistemi akrilnih sportskih podloga MAPECOAT TNS, doprinoseći dugotrajnosti i funkcionalnosti ovog jedinstvenog prostora.

Veliki požar koji je 4. marta 2004. godine zahvatio manastir Hilandar predstavljao je težak udarac za ovaj sveti i istorijski kompleks. Vatra se brzo širila, uništivši krovnu konstrukciju i deo severnog krila manastira. Ovo nije prvi put da je manastir stradao u požaru. Slična nesreća dogodila se i 1722. godine, kada je izgorela skoro cela južna strana. Složenost obnove Hilandara nakon požara tražila je maksimalnu posvećenost i stručnost.

Prilika da doprinesemo rekonstrukciji i očuvanju Hilandara za Mapei je bila najveća čast i odgovornost, i ostavila trajni podsetnik na neprocenjivu vrednost naše kulture i tradicije.

Kroz pažljive konzervatorsko-restauratorske radove na živopisu i ikonopisu, uključujući injektiranje zidova oslikanih freskama bezcementnim masama, podlivanje i hidroizolaciju, uspeli smo da sačuvamo neprocenjivo duhovno i kulturno blago. Posebno je značajna izgradnja novog rezervoara za protivpožarnu zaštitu, što će pružati dugoročnu sigurnost manastirskom kompleksu.