Nije dobro poznat, ali je uvek prisutan. Reč je o radonu, koji se prirodno javlja, a predstavlja bezbojan radioaktivni gas bez mirisa koji nastaje raspadom radijuma, odnosno putem procesa kojim se radioaktivna supstanca spontano pretvara u drugu supstancu, emitujući radijaciju. Sam radijum se proizvodi transformacijom urana koji se nalazi u stenama, zemlji i vodi.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), radon je uzrok više od 3000 smrtnih slučajeva od plućnih bolesti svake godine. Problem je međunarodno priznat pre više godina a poslednje dve godine u Evropi je održavan Evropski dan radona kako bi se povećala svest evropskih zemalja o opasnosti radona. Tokom drugog Dana radona, održanog u novembru prošle godine, sva stručna tela i udruženja zainteresovana za ovaj problem bila su angažovana da sprovedu aktivnosti i akcije kako bi pobudili javno mnenje putem saopštenja za štampu, kampanja, kurseva za obuku i informacija usmerenih na podsticanje evropskih građana da preduzmu odgovarajuće mere za smanjenje rizika po njihovo zdravlje prouzrokovanog difuzijom radona. Neprekidno generisan u zemljinoj kori, posebno iz vulkanskih stena, tufa, pucolana i određenih vrsta granita, radijum se može naći svuda u različitim koncentracijama, a glavni izvor je zemlja, iz koje gas radon dospeva u naše domove.

MEĐUNARODNA SITUACIJA

Jedinica mere radioaktivnosti radona je bekerel (Bq), pri čemu jedan bekerel odgovara transformaciji jednog atomskog jezgra u sekundi. U Evropi je prosečan nivo oko 59 Bq/m³, dok se procenjuje da je na globalnom nivou prosek oko 40 Bq/m³. 
U dokumentu koji je SZO objavila 2009. godine, Priručnik SZO o radonu u zatvorenom prostoru — perspektiva javnog zdravlja, savetovano je zemljama da odrede granicu koncentracije radona u domovima od 100 Bq/m³ i da ona nikada ne bi trebalo da bude viša od 300 Bq/m³. 

EVROPSKE NORME

U 2009. godini, nakon rezultata brojnih epidemioloških studija koje su istakle veći rizik od dobijanja tumora pluća posle izlaganja radonu u zatvorenom prostoru, kao i nakon objavljivanja izveštaja „Priručnik SZO o radonu u zatvorenom prostoru: perspektiva javnog zdravlja”, EU je potvrdila indikacije u evropskoj direktivi u vezi sa zaštitom od radijacije i uvela referentni nivo od maksimalno 300 Bq/m³. Prethodni nivo od 400 Bq/m³ je ukinut i, u nedostatku nacionalnih normi, više se ne može uzima kao referentni nivo.

SITUACIJA U DRUGIM ZEMLJAMA

U Sjedinjenim Američkim Državama radon se može naći sa različitim nivoima koncentracije. Agencija za zaštitu životne sredine SAD (EPA) je izračunala da u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine 21.000 ljudi umre od tumora izazvanih radonom. Prema EPA, nivo koncentracije radona u zatvorenom prostoru viši od 4,0 pCi/l (148 Bq/m³) smatra se posebno visokim i treba ga smanjiti. U Sjedinjenim Američkim Državama koncentracija radona se meri u pikokirijima po litru vazduha (pCi/l), što odgovara vrednosti od 37 Bq/m³.

Smernice koje je izdala kanadska vlada, a usvojene su 2008. godine, postavile su granicu koncentracije radona u zatvorenom prostoru na 200 Bq/m³ i korektivne mere moraju se sprovesti svaki put kad prosečan godišnji nivo radona pređe 200 Bq/m³ ˶u normalno naseljenim područjima˝. Ova područja su definisana kao bilo koji deo zgrade sa radonom u kojoj ljudi provode najmanje 4 sata svakog dana, bilo da to je kućno ili radno okruženje

Rezultati nacionalne studije o koncentraciji radona u zgradama Australijske agencije za zaštitu od radijacije i nuklearnu bezbednost (ARPANSA) pokazali su da je prosečna koncentracija ovog gasa u zatvorenom prostoru oko 11 Bq/m³, što je vrlo nizak nivo i samo neznatno viši od nivoa radona u vazduhu. Studija je, međutim, otkrila da su u određenim oblastima nivoi viši od 400 Bq/m³ i u takvim slučajevima treba preduzeti mere za smanjenje rizika od plućnih tumora za stanovnike, a Nacionalni odbor za zdravstvena i medicinska istraživanja (NHMRC) preporučuje obavljanje operacija čišćenja ako prosečan godišnji nivo koncentracije radona u domovima pređe 200 Bq/m³.

INTERVENCIJA — JEDINI LEK

Postupci smanjenja koncentracije koji su trenutno usvojeni rade prema određenim principima koristeći pasivne sisteme, koji nisu mehanizovani ili aktivni sistemi, odnosno oni koji troše energiju. Ako radon potiče velikim delom iz zemlje, osnovni cilj usvojenih postupaka smanjenja koncentracije mora biti da spreče ili ograniče ulazak gasa iz tla. Da bi se to postiglo, mogu se koristiti razni postupci, kao što je ventilacija instalacionih prolaza ispod zgrade, zaptivanje svih otvora u zidovima i podovima koji su u kontaktu sa tlom, stvaranje natpritiska u zgradi ili izvlačenje gasa iz zemlje ispod zgrade.

Zaptivanje svih pukotina ili preloma duž kontaktnih površina sa zemljom, zidova i podova koji se oslanjaju na tlo takođe su koristan postupak. Čitava površina zgrade može takođe da se zaptije korišćenjem specijalne membrane koja je otporna na prolazak radona.

Da bi se sprečilo prisustvo radona tokom izgradnja zgrade, pored ventilacije instalacionih prolaza i izgradnje podzemnih okana sa ventilacionim kanalima oko zgrade, može se postaviti i jaka barijera za gas.

Tabela pokazuje internacionalne referentne nivoe u Bq/m³ koji ne treba da se prelaze u domovima i na radnim mestima. U slučaju postojećih zgrada, većina zemalja naznačava jednu vrednost iznad koje se predlažu operacije čišćenja radi smanjenja koncentracije.