MIŠLJENJE STRUČNJAKA: Polaganje keramičkih pločica velikog formata

Uvod

Sa pojavom pločica velikog formata, dizajnerske mogućnosti u sferi keramičkih obloga postale su praktično neograničene. Veliki formati brzo su postali popularni iz više razloga. Dizajnerima se dopada finalni izgled bez previše fuga koji stvara iluziju neprekinute, monolitne površine. Prostor izgleda veći, svetliji i svakako upadljiviji, jer veliki format unosi atmosferu raskoši i luksuza.

Pored estetike, manji broj fuga znači i lakše održavanje, što je naročito bitno krajnjim korisnicima.

Definicija velikih formata

Savremene tehnologije omogućavaju izradu keramičkih pločica velikih dimenzija – čak do 3,2 m x 1,6 m i debljine od 3 mm do 12 mm. Inovativne tehnologije dolaze pre svega iz Italije, jer je ova zemlja jedan od najvećih i najuticajnijih proizvođača keramičkih pločica. Istovremeno sa razvojem keramičkih pločica uređuje se i način njihove ugradnje. Tako je Italija bila među prvim zemljama u kojima je za ovu oblast uveden nacionalni standard. Godine 2013. u Italiji je donet standard UNI 11943 kojim su postavljena pravila i uputstva za izbor, projektovanje, izvođenje, upotrebu i održavanje obloga od keramičkih pločica. Standard je dopunjen 2016. godine i sada ima oznaku UNI 11493-1. Prema ovom standardu keramička pločica velikog formata jeste ona kod koje najmanje jedna stranica prelazi 60 cm, dok je tanka keramička pločica ona čija debljina iznosi najviše 5 mm.

Preduslovi za kvalitetnu ugradnju velikih formata

Dok investitor pri donošenju odluke u pogledu izbora keramičkih pločica prednost daje konačnom izgledu, izvođači se susreću sa malo drugačijim izazovima. Težina pločice je verovatno glavni od njih, i to ne samo zbog otežanog prenošenja i ugradnje. Teška pločica mora ravnomerno da „utone” u lepak, a ako do toga ne dođe, rezultat je završna površina koja ima neujednačen izgled. Ovaj problem dodatno može da pogorša i neravna podloga. Osim toga, teške i velike ploče imaju veći ugib, te ako se pri radu ne koriste namenski alati može doći do deformacije ili, u najgorem slučaju, pucanja. Kod lepljenja treba imati znanje i veštinu u smislu prave količine, redosleda i smera nanošenja lepka. Ako poleđina pločice nije dovoljno pokrivena, to može da ugrozi prianjanje i dovede do stvaranja vazdušnih džepova. Tokom eksploatacije, naročito kod podnih obloga, ova mesta su podložna oštećenjima od koncentrisanog opterećenja usled nedostatka oslonca. Uz sve navedeno, dva ključna faktora za ugradnju velikih formata jesu pravilna priprema podloge i odabir lepka.

Mapei redovno sarađuje sa izvođačima keramičkih radova pri izboru odgovarajućih proizvoda za ugradnju – materijala za pripremu podloge, lepkova i masa za fugovanje. Pločice velikih formata u poređenju sa tipičnim pločicama po pravilu imaju nisku upojnost te stoga zahtevaju posebne proizvode i dodatnu pažnju pri polaganju. Postojanost i funkcionalnost obloga od ovakvih pločica zavise od tačno određenih projektnih parametara, odgovarajuće pripreme podloge, izbora materijala i načina ugradnje.

Za izvođenje trajne i funkcionalne obloge od keramičkih pločica velikog formata, treba dakle obezbediti:

• besprekorno ravnu podlogu,
• namenske lepkove i
• odgovarajuću tehniku polaganja.

  Keramičke pločice velikog formata mogu da se polažu na sve vrste tradicionalnih podloga kao što su:

• betonske podloge,
• cementni i anhidridni estrisi,
• estrisi napravljeni od specijalnih hidrauličnih veziva,
• estrisi s podnim grejanjem,
• postojeće keramičke i kamene obloge,
• cementne ili gipsane zidne podloge i
• podloge zaštićene sistemima za hidroizolaciju, kao na primer Mapelastic ili Mapegum.

  Pravila struke nalažu da podloga mora biti:

• zrela i stabilnih dimenzija,
• čvrsta duž celog preseka i otporna u pogledu predviđenih opterećenja,
• bez pukotina,
• suva,
• čista, bez tragova prašine, ulja, boja i drugih nečistoća koje bi mogle da utiču na prianjanje,
• potpuno ravna.

S obzirom na to da su pločice koje se postavljaju tanke i velikih dimenzija, ravnost podloge je naročito važan aspekt pri ugradnji. Prisustvo šupljina i neravnina može da prouzrokuje lomljenje pločice pri tačkastom opterećenju. U skladu sa standardom ISO 7976‑1:1989, ravnost podloge proverava se pomoću ravne letve dužine 2 metra, pri čemu je dozvoljena tolerancija u odstupanju od ± 3 mm u svim pravcima (sl. 2).

Ako ravnost podloge nije unutar ovih vrednosti, pre ugradnje pločica podloga se mora izravnati proizvodom za nivelisanje, kao što je ULTRAPLAN, ULTRAPLAN MAXI, PLANITOP FAST 330 ili NIVORAPID.

U vezi sa različitim vrstama podloga treba ukazati na često zanemarivana pravila, to jest:

• kod betonske podloge – koja mora da zri najmanje 6 meseci, a u slučajevima kada je pripremljena sa hemijskim dodacima za kompenzovano skupljanje i unutrašnju negu, najmanje mesec dana
• kod tradicionalno spravljenih cementnog estriha – minimalna debljina plivajućeg estriha mora biti najmanje 4 cm. Cementni estrih mora da dostigne odgovarajuću zrelost, što znači da takav estrih pre oblaganja mora da zri 7 do 10 dana za svaki centimetar debljine. Takođe, sve pukotine u estrihu moraju biti monolitno zaptivene epoksidnom masom kao što je EPORIP, EPOJET ili EPORIP TURBO (sl. 3).

Vreme do polaganja keramičkih pločica može se značajno smanjiti ako se košuljica izradi upotrebom specijalnih veziva ili gotovih mešavina sa normalno vezujućim i brzosušećim svojstvima, kao što su TOPCEM ili TOPCEM PRONTO (sl. 4). Na ove vrste podloge pločice se mogu polagati nakon samo 24 sata. Upotrebom brzovezujućih i brzosušećih proizvoda sa kontrolisanim skupljanjem MAPECEM ili MAPECEM PRONTO, polaganje keramičkih pločica na estrih može da se započne već 3 sata po izradi košuljice.

Pravilan izbor lepka

Posle besprekorne pripreme podloge dolazi sledeći korak – pravilan izbor lepka. Kriterijume i klasifikaciju lepkova za keramičke pločice generalno određuje standard SRPS EN 12004: Lepkovi za pločice – Zahtevi, vrednovanje usaglašenosti, klasifikacija i oznake. Prethodno pomenutim italijanskim standardom UNI 11493-1 za izbor lepka za keramičke pločice velikog formata u slučaju cementne podloge preporučuje se upotreba lepkova klase C2 i deformabilnosti klase S1 ili S2 (sl. 5), u zavisnosti od veličine pločica.

Odnos između dužine, širine i debljine povećava rizik od lomljenja velikoformatnih pločica, zbog čega se prilikom ugradnje ne pritiskaju previše čvrsto. Kako bi se garantovala dobra pokrivenost poleđine pločica lepkom, Mapei je razvio formulu za lepkove na bazi nove tehnologije – Ultralite.

U odnosu na tradicionalne proizvode ovi lepkovi su karakteristični po svojoj nižoj viskoznosti i gustini i poznati su kao „laki” lepkovi.

Prednosti lepkova iz linije Ultralite su:

• -veća izdašnost (15 kg odgovara količini od 25 kg tradicionalnog lepka);
• konzistencija odnosno gustina lepka je viskoznija, što poboljšava obradivost i posledično omogućava brže i lakše izvođenje;
• -nanošenje „lake” mase na poleđinu pločice ne utiče znatno na celokupnu težinu obloge;
• -odlično prianjanje na svim vrstama cementnih podloga;
• lakša manipulacija i niži troškovi prevoza, koji su posledica lakših vreća (samo 15 kg pri jednakoj izdašnosti u odnosu na standardne vreće od 25 kg);
• proizvod je prilagođen očuvanju životne sredine sa čak 20 % recikliranog sadržaja, za dobijanje LEED kredita;

Tehnika polaganja keramičkih pločica velikog formata

Za ugradnju velikoformatnih pločica, trenutni standardni preporučuju dvostruko nanošenje lepka, preciznije – nanošenje i na podlogu i na poleđinu pločice. Poleđina mora da bude čista i otprašena.

Ako je potrebno, očistiti je sunđerom i mešavinom vode i blagog deterdženta. Lepak se nanosi odgovarajućom nazubljenom metalnom gletericom. Na podlogu se najpre nanosi tanji sloj lepka ravnom stranom gleterice, kako bi se eliminisala preostala prašina. Zatim se nanosi ostatak lepka nazubljenom stranom gleterice, do pune pokrivenosti, i to pravolinijskim potezima. Lepak se nanosi na pločice takođe pravolinijskim potezima koji su paraleleni sa njihovom kraćom stranom. Pravac poteza na podlozi jednak je pravcu nanošenja lepka na pločice.

Da bi se obezbedilo potpuno prianjanje između pločice i podloge i istiskivanje preostalog vazduha, standard UNI 11493-1 propisuje dodatnu obradu površine pločice vibracionom pločom ili pritiskanje gumiranim gletericama. Pritisak na pločice izvodi se od sredine ka krajevima u pravcu nanošenja lepka, tako da se postigne potpuno istiskivanje vazduha iz formiranog vezivnog sloja. Opisana tehnika ugradnje ista je i za podne i zidne obloge.

Fugovanje velikoformatne keramike

Širina fuge definiše se još u fazi projektovanja i u osnovi zavisi od vrste podloge, veličine i tipa keramičkih pločica i područja primene (zid odnosno pod, spoljni odnosno unutrašnji prostor). Opšte preporučena minimalna širina fuge je 2 mm, a zavisi od vrste podloge, namene prostora i predviđenih opterećenja. Pre nanošenja mase za fugovanje treba odstraniti distancere (krstiće), višak lepka u fugama, prašinu i drugu nečistoću. Fugovanje može da započne 2 do 3 sata posle lepljenja brzovezujućim, odnosno 24 sata posle lepljenja normalno vezujućim ili reaktivnim lepkovima. Fugovanje (sl. 19, 20 i 21) se može vršiti jednom od cementnih ili epoksidnih fug masa iz Mapei asortimana.

Formiranje dilatacionih spojeva

Pri polaganju keramičkih pločica, a posebno velikih formata, treba uzeti u obzir ponašanje pločica pri temperaturnim promenama, efekat delovanja pločica zbog promene temperature jeste činilac zbog kojeg treba posebno pažljivo predvideti elastične spojeve, a u obzir treba uzeti i dilataciju u podlozi i zidovima.

Pri oblaganju velikih površina, postavljanje dilatacionih spojeva širokih 1 cm izvodi se na sledeći način:

- na površinama na kojima se očekuju pomeranja i savijanja - na svakih 9 do 12 m²

- na stabilnim podlogama spojevi se postavljaju na svakih 16 do 25 m²

- pri polaganju treba ostaviti otvor od cca. 5 mm između zidova, stubova, na spoljašnjim i unutrašnjim uglovima i sl.

Širina elastičnih spojeva određuje se prema debljini i veličini pločica, karakteristikama podloge, području upotrebe i predviđenom opterećenju. Zaptivna masa pravilno će delovati samo ako su spojevi pravilnih dimenzija.

Zaključak

Razvoj pločica velikog formata iziskivao je donošenje novih standarda kojima su postavljena pravila i uputstva za njihovo projektovanje, polaganje i upotrebu. Pripremi podloge, a pre svega besprekornom izravnavanju i podne i zidne površine, izvođač mora da posveti posebnu pažnju, jer prisustvo šupljina i neravnina u podlozi može brzo da prouzrokuje lom pločice.

Pravilan izbor lepka odgovarajuće deformabilnosti obezbeđuje prenošenje poprečnih napona između pločica i podloge, a dovoljno niskom viskoznošću obezbeđuje se lakše postizanje potpunog prianjanja poleđine pločice na podlogu, naravno uz poštovanje pravila i tehnika polaganja.

Širok izbor Mapei proizvoda omogućava kvalitetnu realizaciju pripreme podloge, lepljenja pločica velikih formata, kao i fugovanja i zaptivanja spojeva, naravno uz obavezno poštovanje gore navedenih pravila.