AKTUELNO: Šta je BIM?

Šta je BIM?

BIM (Building information modeling) je novi univerzalni jezik arhitekture, građevinarstva i infrastrukture, i pokretač digitalne transformacije građevinskog sektora u Evropi i svetu. Na BIM ne treba gledati isključivo kao na novu digitalnu tehnologiju, već kao na stratešku i sveobuhvatnu metodologiju za efikasnije upravljanje građevinskim i infrastrukturnim projektima, uz znatno manje troškove. Kroz rad na zajedničkoj platformi, BIM omogućava učesnicima na projektu da sagledaju sveukupnu efikasnost kako velikih, tako i malih projekata, optimizuju vreme i efikasnije upravljaju troškovima i to u svim fazama životnog ciklusa objekta: od idejnog rešenja, preko glavnog projekta, izgradnje do eksploatacije, održavanja i rušenja na kraju veka trajanja.

Kako fukcioniše BIM?

BIM je skup alata i tehnologija koje se koriste za generisanje i upravljanje digitalnim prikazom objekta na osnovu informacija iz svih projektantskih disciplina, a koje se skladište u jednom jedinom dokumentu. Zahvaljujući tome, na projektu može da radi istovremeno više korisnika, dodajući i menjajući informacije o materijalima, konstrukciji, energetskim karakteristikama, instalacijama itd.

Za razliku od tradicionalnog CAD projektovanja koje se zasniva na dvodimenzionalnom tehničkom crtežu, BIM funkcioniše po principu intuitivnog, informativnog, virtuelnog modela zgrade, zahvaljujući kome se mogu lako uočiti konflikti (npr. između arhitekture i instalacija, instalacija i konstrukcije itd.) i otkloniti greške, čak i u najranijim fazama projektovanja.

Jednostavno govoreći, ako BIM uporedimo sa CAD tehnologijom, razlika je u tome što se u BIM-u objekat modeluje, a ne crta. Kompletna grafička dokumentacija se generiše iz modela, koji se sastoji od realnih elemenata. Izmena postojećeg ili umetanje novog elementa automatski se primenjuje na ceo model i vidi u svim relevantnim osnovama, presecima, 3D prikazu i tabelama sa površinama, količinama elemenata ili materijala.

Najveća prednost BIM-a je mogućnost lakog povezivanja, obrade i izmene velikog broja informacija, zbog čega se lako može sagledati više opcija u istom modelu, dok se ne dođe do najoptimalnijeg rešenja. Tako se, između ostalog, veoma jednostavno i krajnje precizno može doći do potrebne količine materijala za izgradnju i cene projekta ili predvideti neka potencijalna intervencija. Može se reći da je BIM višedimenzionalna tehnologija koja u potpunosti simulira životni ciklus projekta i tako pruža uvid u isti. 

Za svoje klijente i korisnike naših materijala pripremili smo bibilioteku BIM objekata. U njima su sadržane sve relevantne informacije o proizvodima i sistemskim tehničkim rešenjima za različite pozicije i vrste arhitektonskih, građevinskih i infrastrukturnih projekata. Familije elemenata izrađene su u softveru Autodesk Revit, koji je najzastupljeniji BIM softver na tržištu. Za više informacija obratite se Tehničkoj službi Mapei Srbija na i-mejl [email protected].

Implementacija BIM-a u praksi

Za implementaciju BIM tehnologije se može slobodno reći da je u pitanju neminovan, nezaustavljiv i nepovratan proces. Kao što je svojevremeno CAD tehnologija zamenila ručno crtanje, tako se u arhitektonskim biroima i građevinskim firmama sve veći broj korisnika opredeljuje za BIM. Direktivom o javnim ugovorima broj 2014/24/EU, Evropska unija je predvidela da svi učesnici na projektima u javnom sektoru moraju korisititi BIM tehnologiju. Ova direktiva je trenutno u fazi implementacije. Ipak, u zemljama poput Holandije, Ujedinjenog Kraljevstva ili zemljama Skandinavije, obavezna upotreba BIM-a na javnim projektima je već uveliko realnost koja se polako širi i na privatni sektor. U Holandiji, BIM je podrazumevana alatka u svim većim građevinskim firmama. U Irskoj, obavezan je za sve projekte iz oblasti zdravstva, dok će u Italiji uskoro biti obavezan za učesnike u svim javnim projektima čija vrednost prelazi 100 miliona eura, dok bi 2025. godine ova vrednosna granica trebalo da bude izbrisana. Nemačka je odredila 2020. kao polaznu tačku od koje će svi projekti infrastrukture biti rađeni upotrebom ove tehnologije. Zainteresovanost vlada i državnih ogranizacija za BIM nije slučajna. To je izuzetna alatka za donosioce odluka u javnom sektoru, jer može vrlo precizno predvideti troškove, što je ključno kod upravljanja javnim sredstvima, a posebno smanjiti rizik od prekoračenja troškova.

Za bržu i efikasniju implementaciju BIM-a u Srbiji zalaže se i udruženje BIM Srbija, koje je osnovano u aprilu 2017. godine u Beogradu. Glavni cilj udruženja je podizanje efikasnosti građevinske industrije uopšte kroz primenu i standardizaciju BIM tehnologije. Takođe, udruženje radi i na umrežavanju, povezivanju i uzajamnoj saradnji između akademskih eksperata, inženjera, entuzijasta i drugih zainteresovanih pojedinaca u oblasti BIM-a, kao i na standardizaciji ove tehnologije i njene primene, saradnji sa javnim ustanovama, institucijama i udruženjima u zemlji i inostranstvu koje se bave sličnim delatnostima. Plan udruženja jeste da do 2022. godine BIM softver (Building Information Modeling) postane obavezan u Srbiji. 

Prema istraživanju koje je sprovela američka kompanija i portal posvećen arhitekturi www. blackspectacles.com, u 50 najboljih arhitektonskih biroa i građevinskih kompanija na svetu, najtraženija veština pri zapošljavanju je znanje rada u Revit-u, koje je na prvom mestu zahteva poslodavaca u čak 70% slučajeva.