KAKO DO BEZBEDNIJIH GRAĐEVINSKIH OBJEKATA OTPORNIH NA DEJSTVO VETRA.
Vetar je vazdušna masa koja se kreće uglavnom u horizontalnom smeru iz područja visokog pritiska ka području sa niskim pritiskom. Dejstvo vetra predstavlja jedno od najznačajnijih mogućih dejstava na građevinske konstrukcije i javlja se tokom čitavog veka trajanja. Poslednjih decenija, nažalost, raste trend prirodnih opasnosti, kao i vetrova sa katastrofalnim posledicama. Jaki vetrovi mogu biti vrlo destruktivni jer stvaraju veliki pritisak na površinu građevinskih objekata. Intenzitet tog pritiska nazivamo opterećenje vetra.
Uticaj vetra na konstrukciju zavisi od dimenzija, oblika i dinamičkih svojstava konstrukcije. Definisan je standardom SRPS EN 1991 -1-4: Evrokod 1 — Dejstva na konstrukcije — Deo 1-4: Opšta dejstva — Dejstva vetra. U ovom standardu prikazana su uputstva za određivanje dejstava prirodnog vetra, koja treba da se koriste u proračunu konstrukcija zgrada i inženjerskih građevinskih objekata, za svaku od razmatranih opterećenih površina. To uključuje konstrukciju u celini, delove konstrukcije ili elemente povezane sa konstrukcijom, na primer komponente, elemente obloge i njihove elemente za pričvršćivanje, sigurnosne i zvučne barijere.
U OKVIRU TEHNIČKE PODRŠKE IZVOĐAČIMA, MAPEI SRBIJA ODNEDAVNO IZRAĐUJE PRORAČUN OPTEREĆENJA VETROM KROVNIH KONSTRUKCIJA TZV. WIND UPLIFT CALCULATION.
DEJSTVO VETRA NA RAVNE KROVOVE
U kontekstu krovova, uticaj vetra na krovni pokrivač se nikako ne sme zanemariti, jer u suprotnom može doći do značajnih oštećenja i ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine. Između ostalog, Mapei u svojoj ponudi ima i širok asortiman krovnih hidroizolacionih membrana. Neke od njih, zahvaljujući svojstvima kao što su otpornost na UV zračenje ili visoka refleksija sunčevih zraka, mogu da se koriste kao završna obloga, bez potrebe za dodatnom zaštitom. Ove membrane uglavnom se izvode u sistemima slaganog ravnog krova. Izuzetno je bitno da budu adekvatno ugrađene, a pre svega fiksirane za podlogu na takav način da ni u kom slučaju ne dođe do odvajanja, pogotovu usled dejstva vetra.
Kako bismo obezbedili kvalitetnu ugradnju koja, pre svega, ne ugrožava bezbednost korisnika objekata i omogućuje dugotrajnu osnovnu funkciju, Mapei odnedavno pruža specifičnu podršku izvođačima hidroizolaterskih radova na ravnim krovovima. Radi se o softverskom proračunu dejstva vetra (tzv. wind uplift calculation), kojim se definiše količina i način fiksiranja završnih hidroizolacionih membrana na slaganim ravnim krovovima koje čine sledeći elementi: podloga (beton, trapezasti lim, OSB ploče itd.), parna brana, termoizolacija, razdvajajući sloj — geotekstil (opciono, u zavisnosti od vrste termoizolacije) i PVC/TPO hidroizolaciona membrana.
Pri proračunu dejstva vetra, krov se generalno posmatra kao četiri zone:
U pitanju je samo uopštena podela, jer su u nekim slučajevima Zone 1 i 2 (korner i spoljašnji perimetar) identične, pa krov ima 3 Zone, dok su u nekim slučajevima Zone 3 i 4 (unutrašnji perimetar i polje) jedna zona. Treba naglasiti da se proračun dejstva vetra radi za svaki projekat pojedinačno, jer je svaki projekat različit. Čak i za fizički identične objekte, ukoliko se nalaze na dve različite lokacije, potrebno je uraditi poseban proračun usled toga što se ulazni podaci kao npr. brzina vetra mogu izrazito razlikovati između lokacija. Za proračun dejstva vetra značajni su nam sledeći ulazni parametri:
Posebno nam je bitna i izgrađenost neposrednog okruženja jer se može desiti da objekat usled blizine druge konstrukcije bude izložen pojačanim brzinama vetra za određene pravce. Veoma su bitni i podaci o elementima krovnog sistema, npr. korak trapezastog lima (ukoliko je TR lim podloga, što je najčešći slučaj), kao i tip fiksera koji se koriste. Svi navedeni parametri se ubacuju u softver i na osnovu njih se dobija primarni proračun, a sa njim i raspored fiksiranja krovne membrane u svim zonama krova. Nakon toga se radi optimizacija, koja može i ne mora da znači korekciju prvobitnog rešenja, u kom slučaju je primarni proračun ujedno i konačni. Pored izrade Proračuna, tehnička služba Mapei je na raspolaganju izvođačima za dalju razradu, uz detaljna objašnjenja i iscrtavanje plana fiksiranja membrane po zonama.
PRORAČUN NA PRIMERU IZ PRAKSE
Primer proračuna dejstva vetra u nastavku, tehnička služba Mapei radila je za potrebe izvođenja hidroizolaterskih radova na logističkom objektu u Krnješevcima, ukupne površine krova 3.250 m2 i visine 14,45 m. Osnovna brzina vetra na datoj lokaciji iznosi 21 m/s. Poprečni presek krova sastoji se od trapezastog lima koraka 280 mm, parne brane, termoizolacije d=120 mm, i sintetičke krovne hidroizolacione membrane MAPEPLAN M15. Odabrani tip fiksera je GUNNEBO GTS-B, odnosno GUNNEBO G2. Proračun se obično sastoji od tabele sa rezultatima dobijenim na osnovu ulaznih parametara (širina membrane, rastojanje između fiksera, broj fiksera i vrednost sile čupanja vetra), detalja fiksiranja i osnove krova sa jasno istaknutim zonama.
|
Zona |
Širina membrane |
Maksimalno rastojanje između fiksera |
Količina fiksera |
Sila čupanja vetra |
|
Korner |
1,05 m |
0,28 m |
3,84 pcs/m² |
2,253 kN/m² |
|
Spoljašnji perimetar |
1,05 m |
0,28 m |
3,84 pcs/m² |
1,833 kN/m² |
|
Unutrašnji perimetar |
2,10 m |
0,28 m sa duplim fiksiranjem (2-2-2-2) |
3,61 pcs/m² |
1,194 kN/m² |
|
Polje |
2,10 m |
0,28 m |
1,80 pcs/m² |
0,530 kN/m² |
Na osnovu Tabele zaključujemo da su Zone 1 i 2 (korner i spoljašnji perimetar) identične, tj. da širina membrane u tim zonama treba da bude 1,05 m, što je polovina širine fabrički isporučene rolne. Ovo znači da se u pomenutim zonama PVC membrana podužno seče na pola kako bi se dobila potrebna širina.
Širina Zone 1 i 2 iznosi 2 m, što se vidi iz osnove krova. Ovu vrednost dalje treba podeliti sa 0,95 (širina rolne — preklop: 1,05—0,10 = 0,95 m), čime se dobija 2,10. To znači da je u Zonama 1 i 2 potrebno postaviti po 3 „metrašiceʺ (rolne širine 1,05 m).
U Zoni 3 (unutrašnji perimetar) se ugrađuje membrana širine rolne od 2,10 m, sa 2 fiksera u svako rebro lima. Sa crteža vidimo da je širina ove zone 10 m, uključujući membrane iz Zona 1 i 2.
Da bismo dobili broj ovih rolni, od 10 m ćemo oduzeti 3 rolne (3 x 0,95 m) i dobiti 7,15 m, što dalje treba podeliti sa 2,00 m (širina rolne — preklop: 2,10—0,10 = 2,00 m) čime dobijamo 3,575, a to znači da treba ići podužno sa po 4 rolne sa svake strane, sa duplim fiksiranjem.
I na kraju ostaje centralno polje, za koje je definisana ugradnja membrane širine 2,10 m, sa fiksiranjem 1-1-1 (jedan fikser u svako rebro).
Ostanite s nama u kontaktuPrijavite se za naš bilten, kako biste dobijali Mapei novosti
Komentari
Load more comments