Kada ste shvatili da je košarka mnogo više od davanja koševa?
Onog trenutka kad se zaljubiš u košarku shvatiš da je ona mnogo više od igre. Za mene je košarka već dugo, dugo neodvojivi deo života i nikako nije samo profesija. To osećanje je počelo još dok sam bio dete, recimo sa 14 godina. Da je između mene i „nje“ ljubav, spoznao sam tek kasnije, kad sam shvatio da uživam pod obručima uprkos umoru ili porazima.
Kako se postaje virtuoz na terenu, onaj ko svaki put ponudi nešto novo u igri?
Detaljan odgovor ću vam dati kad i ako postanem trener pa budem, Bože zdravlje, stvarao virtuoze. Tada ću imati odgovor na ovo pitanje. Mislim da svaki igrač nosi neki „vic“ u sebi, samo mora da nauči da ga iskaže, a da to bude u službi ekipe i rezultata.
Da li se vođa rađa ili postaje?
I jedno i drugo. Nekome karakter daje da bude vođa, a neko drugi se u toj ulozi izgradi tokom karijere. U oba slučaja, i za jedno i za drugo je potreban kvalitet. Bez kvaliteta nema pravog vođe.
Koliko je važno da ti tim veruje?
Suvišno pitanje. Košarka je timski sport. Bez tima nema uspeha, bez tima nema ni pobede, ni titule, ni pojedinca koji može da „iskoči“. Tim je suština košarke.
Šta za vas znači kapitenska traka? Da li zbog nje osećate veću odgovornost i kako se nosite sa tim?
Traka je čast i velika obaveza, gde god da je nosiš – počev od školskog tima do prvaka Evrolige. Naravno da je odgovornost, a da li ja to dobro nosim moraćete da pitate moje saigrače i trenere. Oni će to bolje proceniti.
Šta vam je najvažnije pred utakmicu? Da li ulogu vođe tima preuzimate i van terena i kako obično motivišete saigrače?
Pred utakmicu mi je najvažnije da sam zdrav, jer onda mogu da pružim svoj maksimum. Nemam nikakve posebne rituale, ako ste na to mislili. Saigrače ne moram posebno da motivišem, jer to su sve profesionalci koji vole košarku i dobro je poznaju. Trener je tu da se bavi posebnim motivacionim trenucima na nivou ekipe.
Vaš talenat ne prestaje ni kada izađete sa terena. Imali ste viziju i ideje i za druge oblasti. Ispostavilo se da ste uspešni i kao investitor i vlasnik hotela „Crni vrh“ na Divčibarama. Otkud ideja za ovaj projekat?
Da budem do kraja iskren, ideja je potekla od mog brata Jovana. Zasluge idu njemu, ali ne samo za ideju nego i za trud koji je pokazao tokom izgradnje, i sada kad hotel radi na visokom nivou. Ideja je donekle i logična jer su Divčibare mesto našeg odrastanja, s obzirom na to da smo iz Valjeva. Nama je to „domaći“ teren i ponosan sam što smo pomogli dalji razvoj te divne planine.
U izgradnji hotela koji ste zamislili kao spoj modernog i tradicionalnog učestvovao je i Mapei. Kako ste se opredelili za naše materijale i rešenja?
Nije bilo teško. Hteli smo najbolje za naš hotel i za sve naše goste, pa je izbor bio logičan – Mapei. Ispostavilo se da smo bili u pravu. Što bi majstori rekli, ništa nije mrdnulo od dana kad je ugrađeno i postavljeno. Svaka čast!
Ostanite s nama u kontaktu
