Manastir Hilandar na Svetoj Gori

Sveta carska srpska lavra Hilandar nalazi se na najistočnijem od tri poluostrva Halkidikija, na Svetoj Gori (Atos) u Grčkoj. Na Svetoj Gori nalazi se dvadeset manastira, dvanaest skitova i mnogobrojne manje monaške naseobine. Sveta Gora se nalazi u sastavu grčke države, ali uživa autonomiju koja je zagarantovana Ustavom Republike Grčke. Može se reći da je Sveta Gora država pravoslavnih monaha, koja postoji preko 1.000 godina. Hilandar je podigao grčki monah Georgije Helandarios, a obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine. Veliki župan Stefan Nemanja se na poziv svog sina Svetog Save odriče prestola i odlučuje da ga preda srednjem sinu Stefanu Prvovenčanom. Odlazi u svoju zadužbinu Studenicu gde se monaši pod imenom Simeon. Simeon odlazi na Svetu Goru atosku, da se sa svojim sinom Savom u molitvi i tišini priprema za večni život. Otac i sin podižu čuveni manastir Hilandar 1198. godine da u njemu žive i duhovno se usavršavaju „oni koji su od srpskog roda“. Hilandaru je mnogo pomogao i kralj Milutin, sagradivši 1320. godine novu crkvu Vavedenje Bogorodice na mestu stare crkve. Potom Sveta Gora dolazi pod vlast cara Dušana, za vreme čije vladavine manastir doživljava najveći prosperitet. Za vreme Turaka Hilandar pomažu ruski carevi i moldavski kneževi u 16. veku, a srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Početkom 20. veka dolazi do stvaranja srpske države, čime se nastavlja bogata tradicija hilandarsko-srpskih odnosa.